петак, 30. октобар 2009.

Zavese kao hobi i ljubav od koje se moze ziveti



Zivot je cudo, zato sto je nepredvidiv, od hobija do posla dosla sam silom prilika, zato sto kad imas pedeset godina pa ostanes bez posla u zemlji Srbiji, prepusten si sebi i tada mozak mora brzo da radi: sta jos znam, sta mogu da radim? Pa naravno, znam da sijem zavese,znam da ih kreiram i pretvaram u nesto novo, lepo, unikatno, korisno. Vec sest godina ukrasavam domove mojih sugradjana, svi su puni hvale i pored novca koji za to dobijam, to je velika nagrada.

Svako od nas, radi, krece se, seta, druzi se, a ipak jedini kutak kome se uvek rado vraca, je nas dom. Zato ga treba uciniti toplim, dragim, sigurnim. On treba da otkriva nas duh, nas karakter, tj. da oslikava nas same. Zato sam ja tu i mogu da pomognem, kad kod su tkanine u pitanju.

Kao mala devojcica zavolela sam zvuk sivace masine, a tek ono sto ispod nje izadje. Tako sam kradom i sama pocela da nesto radim i tada nisam slutila da ce mi to danas postati izvor prihoda. Prvo, kao hobi, u slobodno vreme, a sada sticajem okolnosti, iako nikad nisam pohadjala kurseve sivenja, radim prekrasne stvari za kucu, kao npr., haljina za ovu stolicu. Dok smisljam nove ideje, osecam se izvrsno, a u psiholoskom smislu, to i jeste svrha zivota: stvoriti nesto novo.To je divan osecaj.

Novi Sad

3 коментара:

  1. dopada mi se vas post,vjerujem da bih mogla mnogo nauciti od vas...
    voljela bih da posjetite moj blog i kazete mi vase misljenje
    http://passiondecor.blogspot.com

    ОдговориИзбриши