недеља, 02. септембар 2012.

Statistika i mi

Za statistiku vazi da puno govori a nista ne znaci. Moze i ne mora. Na pr. Nasi mladi talenti na medjunarodnim takmicenjima iz prirodnih nauka svake godine poberu najvise nagrada. Po logici stvari, zemlja koja ima takvu bazu, trebalo bi iz godine u godinu biti sve jaca, razvijenija i u vrhu visokotehnoloskog i ekonomskog ranga, trebalo bi da se takmici sa najjacim zemljama sveta u domenu nauke, visoke tehnologije,kulture,standarda i ostalih parametara koji cine civilizovano drustvo. Moze ali ne mora. Izabrala je da ne mora/ Zato su nam puni stibci o  mladim genijalcima koji su se rodili bas tu, skolovali se bas kod kuce i eto sad ih ceo razvijeni svet hoce, vole ih, postuju i prigrljuju. A mi, mi skacemo od srece, ponosa i zadovoljstva. Nema mesta tuzi. Ko da place, majke od srece, deca od radosti, drugovi od zavistii, a zemlja od zadovoljstva. Resiti se onih koji nam kvare statistiku, tako stabilnu i miroljubivu. I ne samo to. Ako ostanu, ne daj boze, mogu da dodju na socijalnu kartu za pomoc gladnima, Crveni krst je ovde sve popularnija adresa. Prebukirani smo, stanite u red, dokazite da ste gladni. Prema logici stvari, a i prema statistici, ovde ce ostati samo stari, prosecni i ispod, tj. politicari. A onda ce i oni izumreti. Srba ce i dalje biti negde po svetu, imace svoj dom, porodicu i svoju otadzbinu. Srecno svima.

Нема коментара:

Постави коментар